Џош Бојли, нова нада ирског снукера

Џош Бојли, нова нада ирског снукера

Прошло је 20 година од када је Кен Доерти освојио титулу светског шампиона. Упркос чињеници да је некадашњи светски број два и даље активан играч, љубитељи снукера из Ирске чекају на неко ново име које би могло да понови сличан успех и донесе титулу најбољег на свету у ову острвску земљу. Џош Бојли, млада нада ирског снукера, постао је професионалац прошле године након освајања Европског првенства за играче до 21. године, а сада се нада да може да направи искорак више и оствари запажену улогу на про туру.
“Имао сам свега шест или седам година када сам почео да играм билијар. Био сам толико мали да сам једва успевао да видим преко стола. Снукер сам почео прво да гледам на ТВ-у и моје прво сећање је освајање светске титуле Шона Марфија 2005. године. Тада сам имао десет година и након тога ме је мој отац одвео у локални клуб по први пут. Изненадио сам се величином стола, нисам могао да верујем колико је дугачак. Прво сам одлазио само викендом и играо по неколико сати да би након тога почео да играм снукер свакодневно. Играо сам и фудбал истовремено, али када сам напунио 11 година одлучио сам да се само посветим снукеру јер су фудбалске утакмице почеле да се поклапају са снукер турнирима. Морао сам да се определим за једно и без размишљања сам одабрао снукер.“
Као и код већине његових колега школа је почела да трпи због све више времена које је Џош проводио у снукер сали. Са 17 година донео је одлуку да напусти школу и да сво своје време посвети тренирајући. Таква одлука наравно није наишла на одобравање његовог оца, али Џошова жеља и воља је била пресудна.
„Није било лако донети одлуку да напустим школу. Отац је тада више желео да нађем неки посао, док је мајка у потпуности подржала моју одлуку. Разумем мог оца. Нико није могао да тврди да ћу постати професионални играч. У животу ипак морате да имате и план Б уколико нешто не крене како треба. У подсвести сам увек знао да уколико не успем у наредним годинама као играч, увек ћу се вратити књизи и заврштити школу.“
Након што је успео да освоји Европско првенство за играче до 21. године, Џош је добио прилику да се такмичи са најбољим играчима света. Прилика да покаже свој таленат. Но, пут до професионалаца није био лак. И сам признаје да је имао доста муке на турнирма на којима је претходно учествовао.
„Успевао сам да се домогнем полуфинала или финала на домаћим турнирима. Никако нисам успевао да освојим пехар. Мој тренер ми је увек говорио да нико неће памтити ко је сезону завршио на првом месту, него ко је освојио национално првенство. Он је то поредио са освајањем титуле светског шампиона. На тај начин је желео да ме мотивише. Са 14 година сам постао национални првак и то је била огромна ињекција самопоуздања за мене.“
Највећи успех за младог Ирца у досадашњој каријери је тријумф на поменутом Европском првенству. На том шампионату одиграном у Пољској, Џош је у финалу савладао Брендона Саргента са 6:1 и на тај начин себи обезбедио учешће и на про туру прошле сезоне. Велики резултат у дуелима са најбољим играчима света је свакако победа над Шоном Марфијем од 4:2 на Велш опену.
Да ли ће млади Ирац кренути путем свог сународника Кена Доертија и направити велику каријеру у снукеру? Остаје само да се види. Једно је сигурно, таленат је присутан. Време ће показати за остало.