Интервју са Најџелом Бондом

Интервју са Најџелом Бондом

Да ли можете да ми кажете нешто више о вашим почецима у снукеру? Када сте први пут играли снукер и да ли је неко утицао на вас да почнете да се бавите овим спортом?
„Пви пут сам играо снукер када сам добио сто, као поклон за Божић. Имао сам осам година. Главни разлог зашто сам почео да се бавим овим спортом је био мој отац. Он је је био професионалац и играо је прилично добро. Увео ме је у ову игру и од тада нисам размишљао да се бавим неким другим спортом. До своје 15. године нисам играо на столу нормалне величине. У локалном клубу су била два стола, али је постојала старосна граница за играче, тако да када би се гледали неки данашњи стандарди ја сам релативно касно почео да се бавим снукером.“
Да ли сте имали неке идоле док сте одрастали? На кога сте се највише угледали из света снукера?
„Морам да признам да је мој највећи идол био Алекс Хигинс. Ја сам одрастао у Шефилду и живео сам близу Крусибла, тако да је он играч којег сам увек волео да гледам како игра, нарочито за време Светског првенства.“
Играли сте финале Светског првенства 1995. године против Стивена Хендрија. Да ли можете да ми кажете нешто више о том искуству и како су те сјајне партије са Светског првенства утицале на вашу игру и самопоуздање у наредном периоду?
„За мене је то Светско првенство било сјајно, што се тиче коначног резултата. Међутим када сагледам ствари са ове дистанце осећања су ми и помешана. Мој син се родио тада, имао је само три недеље када сам играо то финале. Тада сам живео у Честерфилду и путовао сам до Шефилда како бих игра своје мечеве. Сећам се да сам имао сјајну подршку свих навијача који су долазили да ме гледају.“
„Финални меч сам почео добро и одиграо одлично прву сесију. У другој сесији нисам поновио тако добру игру, а када играте против такве легенде као што је Стивен Хендри, то себи не смете да допустите. Морате да искористите своје шансе, ја то нисам урадио. Он је био незаустављив током 90-тих година. Мој пласман у финале је много утицао на моје самопоуздање и статус међу осталим играчима. Сјајно искуство за мене.“
Један од најзначајнијих резулатат у вашој каријери је и освајање Бритиш опена 1996. године. Победили сте у финалу Џона Хигинса. Да ли можете да кажете нешто више о том одлучујућем фрејму када сте се вратили из заостатка од 69:0 и тријумфовали са 9:8? Шта вам је пролазило кроз главу у тим тренуцима и да ли сте помислили да је све готово, када је Џон дошао до те велике предности?
„У финалу те године ја сам био бољи играч али никако нисам успевао да направим неку већу предност. Једноставно Џон је увек био ту негде, а на крају је и деловало да ће да тријумфује. Једна од ствари на коју сам поносан је што ја никада не одустајем, без обзира на резултат. Када је промашио ту црвену куглу која је мене вратила за сто, добио сам прилику коју сам искористио. Освојио сам тада своју прву рангирну титулу.“
Ове сезоне сте играли другу рунду Мастерса у Риги и Пол Хантер Класика. Како сте задовољни вашим резултатима? Да ли сте очекивали болљу игру и која су ваша очекивања од ове сезоне генерално?
„Ове сезоне нисам имао најбољи почетак и изгубио сам сва три меча у калификацијама такође. Данас у снукеру има доста квалитетних играча и увек морате да будете на високом нивоу када играте. Морам да будем и реалан, ја нећу бити млађи. Имам 51 годину и ако не будем играо најбоље што умем нећу имати велики успех, мада имам осећај да још увек могу да се надмећем са најбољим играчима.“
Да нисте постали снукер играч, чиме бисте се бавили? Неким другим спортом можда?
„Због чињенице да нисам игра на столу нормалне величине док нисам напунио 15 година, када сам и напустио школу, нисам ни веровао да могу да постанем професионалац. Ја сам своје школовање наставио касније, ишао на колеџ. Радио сам у Градском већу и Одељењу за финансије. Мислим да бих се бавио пословима рачуноводства да нисам донео одлуку да постанем професионалац и напустим посао који сам радио тада.“
Да ли имате неки хоби? Како проводите слободно време између турнира?
„Осим снукера волим да играм голф. Због згуснутог распореда не могу да одвојим толико времена колико желим како бих играо голф, али трудим се да пронађем мало времена. Некада је снукер био везан искључиво за Британију, па смо имали и три месеца паузе током лета за одмор и припрему за наредну сезону. Сада је ово глобална игра и такмичите се свих 12 месеци.“
Ако бисте могли да промените једну ствар у снукеру шта би то било?
„Нисам сигуран да бих нешто променио. Имао сам одличну каријеру и не бих је мењао ни за шта. Можда једина ствар за којом жалим је што није било више турнира у периоду када сам био млађи. Сада има много више прилика за надметање.“